ja to ne zaslužujem, ne zaslužujem da me iko voli, uostalom, to nije moja sudbina, moja sudbina su druge stvari, posao i fi lmovi, to je moj cilj, to je moj zadatak. Tome ću posvetiti život, ne smijem dopustiti da me nešto zavede, da skrenem sa puta. Edvard je samo razmišljao kako će je ponovo pronaći. Kad su mu drugovi prišli, vikali su:
„O, ko ti je ta? Izabrao si jako lijepu i dobru, da vidimo, hoćeš li uspjeti!"
„Ne, ne razumijete, to nije to." - nije mogao doći do riječi, niti objasniti.
Nije je bilo, opet mu je pobjegla. Ovaj put ju je odlučio pronaći. Tako je i bilo, Adolf ju je pronašao. Edvard je odmah otišao do njene sobe, stvarno mu je bilo stalo i zagrijao se. Ines je otvorila, bila je začuđena, Eliza nikad nijednog muškarca nije spominjala, a kamoli da je neki dođe tražiti. Ines mu je rekla da Eliza treba da dođe i da je ostala dokasno na predavanju. Ušao je, sobica je bila jako mala sa dva kreveta, postojalo je još kupatilo koje je, takođe, bilo malo. Unutra su, krijući, stavile malo kuhalo da mogu spremiti bar čaj i kafu. Soba je bila prepuna knjiga iz savremene svjetske književnosti, srpske književnosti, kao i klasika engleske književnosti.
„Elizine su, ona je luda za knjigama, guta ih, čak bih rekla da je ne poznajem da je nepopravljivi romantik, zbog knjiga znate, ali nije, moja Elizabet, ona koju ja znam, nije takva." - rekla je Ines Edvardu, koja je, inače, velika pričalica.
„A kakva je Elizabet, inače?"
„Hrabra, odlučna, samostalna, sigurna, emancipovana, ne treba joj niko, može sve sama."
„Niko nije rođen da bude sam." - odgovorio je Edvard.
„Da, znam, ja to znam, ali Eliza to ne shvata, mislim da je doživjela nešto strašno, nešto što nikome ne govori, čak ni meni, i da je zbog toga takva. Dobro, ionako previše pričam. A kako ste se vi upoznali?"
„Slučajno."
Bile su tu i razne knjige iz oblasti psihologije i psihijatrije što je Edvarda još više zbunilo. Pitao se zašto to čita i zašto je to zanjma. Edvardu je bilo neobično sve to vidjeti, tu malu sobicu, ali to je život. Nikad nije osjetio toliku potrebu da se o nekome brine.
Išla je polako, bila je umorna, boljela je glava. Nosila je torbu sa dugačkim lancem na jednom ramenu, sa strane. Takve je torbe voljela. Kad je došla do vrata, Ines joj je rekla da neko želi da je vidi. Ovoj djevojci je bilo drago da joj je neko došao, da se neko zanima za nju, ali nije to htjela reći, naravno. Prišla je i rekla:
„Hej, otkud ti?" - i pozdravili su se.
„Rekao sam da sam te tražio, sad sam te, konačno, pronašao. Imaš dva imena i jako neobično prezime, zato je bilo teško."
„A zašto si me tražio?" - rekla je kroz smijeh.
„Da bih ti vratio ovo." - pokazivao je na maramu.
„Ajoj, nisi trebao, kako smiješno sa tvoje strane."
Pričali su dugo i bilo im je lijepo. Dogovorili su se da se vide i narednog dana. Sljedećih dana su šetali i provodili su ih ugodno. Pao je i prvi poljubac. On je bio strastven, a njoj je to bio prvi poljubac. Edvard je ostao zatečen.
„Zar ti je ovo prvi poljubac?"
„Da" - rekla je – „Ne shvatam u čemu je problem."
„Nema problema, samo ne vjerujem da tako lijepa, pametna, dobra djevojka nije imala momka. Trebali su da lete oko tebe. Zašto sad ja?"
„Ne, pitanje je, zašto ja. Ti si poseban. Naravno, bilo je i drugih koje sam upoznala, ali niko do sad nije probudio ono što si ti u meni."
Nisam mislila da ću to ikad doživjeti, već sam se bila pomirila, a ja to, zapravo, ne zaslužujem. Ja sam niko i ništa, mislila je u sebi. Nisam kriva, ali kad bi saznao one laži, koje nazivaju istinom... Prvi put želim da cijelom svijetu da otkrijem pravu istinu,ali ne smijem za njegovo dobro. Žao mi je što ti ćutim istinu, u osnovi, ne lažem, samo ne govorim sve, o bože, nadam se da ne griješim, ovo je prvi put da osjećam ovo prema nekome! Bili su zaljubljeni i srećni. Konačno je došao i taj dan. Odveo ju je u svoj stan. Kad ga je pitala otkud mu tako veliki sređen stan, uređen po posljednjoj modi, snašao se slagavši da je prijateljev. Bila je zbunjena, neiskusna, stala je kod kreveta, on joj je raskopčao košulju i skinuo je. Stavio joj je ruku na lice, a ona mu je rekla da nije nikad i da joj je to prvi put.
„U redu je, biću nježan." - rekao je i počeo je ljubiti. Prošao je prstima kroz njenu kosu, skinuo minđuše. Gledala ga je nježno, u očima joj se vidjelo da mu se predala. Milovao ju je i ljubio po licu, vratu. Skinuo je nježno bretele bijele haljine sa njenih ramena i položio je na krevet. Naslonio se i legao na nju. Kad je otvorila oči, on je bio budan i gledao je u nju. Ona je pitala:
„Što ne spavaš?"
„Gledam svoju ljubav." - odgovorio je. „Kad smo zaspali?"
„Oko četiri." - odgovorio je.
Njihova ljubav je bila velika, ali će se uskoro nad njih nadviti crni oblak. Nakon par nedjelja odveo ju je da je upozna sa svojim prijateljima, a oni su je neprijatno dočekali. Provocirali su je i gledali sa visine. Tu je bila i njegova bivša djevojka Isidora, čista zlobnica. Ona je znala za njihovu opkladu i nagovorila je njegove prijatelje da je izvrijeđaju. Nije mogla podnijeti činjenicu da je Edvard ostavio, da je nikad nije tako volio i da je neka druga pored njega. Isidora ga je htjela nazad po bilo koju cijenu i rekla joj je to dok je Edvard otišao po piće.
„Šta tražiš ti ovdje? Zar ne vidiš da te ne želimo. Ne obraćamo pažnju na tebe i, iskreno, ne uklapaš se, ne prihvatamo te!