Djole:Ovu kolibu mozemo da pretvorimo u vecu kucu.
Veljko:Moze.
Aleksa:Uredu idite po drva i ostalo.
Veljko:Ja idem po kamenje.
Aleksa:Pa trebaju nam drva.
Veljko:Samo se salim hehe.
Marija:Ja cu da odmorim malo.
Nikola:Isto.
Odvojili su se po sumi i trazili drva.Proslo je neko vreme...
Veljko:Ah umoran sam tako da idem da ostavim ovo i spavam.
Cuo je kako nesto hoda iza njega.Brzo se okrenuo i zaledio se...
Veljko:Matija?
Matija:V..veljko vratio sam se.Necu vas pustiti da tako lako odete.Pokusali ste me ubiti vise puta.Ipak je pobeda moja.
Uzima Veljkovu sekiru sa poda i gadja ga u nogu.
Matija:Vidis sta...ste mi uradil-
Matija pokusava da zaustavi krvarenje od metaka.
Veljko:Stani.Ne prilazi imam pistolj.
Matija:Ne bojim se smrti.Dosao sam da se osvetim za sve.Ne mozes da hodas tako da dzabe ista pokusavas.
Veljko:Ne mozes ni ti.
Matija:Istina.Ali ja sam ovde dosao peske sam.Necu odustati.
Matija gura ruku u dzep i pokusava da izvadi nesto.Veljko ga upucava i Matija pada.Iz ruke mu ispada bomba.
Matija:Zbogom prijatelju...
Veljko:Sran-
Bomba eksplodira i raznosi Matiju.Veljko se izmakao ali presporo...eksplozija mu je zakacila obe noge i on se skotrljao ka reci.
Kasnije:
Djole:Sta se ovde desilo?
Aleksa:Vidi ovo.Neko je bio ovde.
Salim:Jel to Veljko?
Djole:Nema sanse.Ovo telo je raskomadano i on nije nosio ovakvu jaknu.Ziv je.
Trazili su ga satima i mrak je padao.Vracaju se u bazu i nista.
Marija:Sta se desilo?
Salim:Neko je eksplodirao u sumi.
Nikola:De je Veljko.
Djole:Ne znam.Nestao je.
Sutradan:
Djole:Krecemo po njega.Cuvajte bazu.
Otisli su i nista.Trazili su ga duze vreme.Kad odjednom Marija zove na vokitoki.
Djole:Sta ste nasli.
Marija je samo pokazala prstom u vodu.Na obali je lezalo telo bez nogu i jedne ruke.Pobledelo je zbog vode.Cela obala je bila krvava.
Djole:Nemoguce...
Aleksa:Idem da proverim.
Otrcao je do tamo i podigao glavu od lesa.Video je da je Veljko i samo seo pored njega.
Aleksa:Ko god da je ovo uradio nadam se da nece docekati sutra.Veljko je bio neutralan u svemu ovome.
Djole je samo stajao i gledao u njih.Nije mogao da se pomeri.Prisecao se svega sto je prosao sa njim...
Djole:Svi oko mene umiru.Kako je to moguce.
Salim:Polako...
Djole:Ne.Zato sto sam izgubio sve.Dzombu,Lanmija,Veljka i sve ostale iz sklonista.
Marija:Sedi.
Djole:Ne.Veljko je bio najbolja osoba koju sam znao.Od prvog razreda.Kada sam seo sa njim i upoznao se.Bio je streber ali dobar drug.Sve je uvek bilo okej do pocetka zaraze.Poveo je svoje roditelje sa nama i gledao kako ga ostavljaju da umre nakon naseg sudara.Nikad ih nismo videli.Posle toga sreli smo Dzombu i krenuli u Loretto...
Aleksa:Idem da iskopam rupu za njega.
Djole:Ne.
Aleksa:Zasto?
Djole:Spalicemo telo.Ne zelim da me grob podseca na njega i ostalo.
Uzeo je telo i bacio drvo na njega.Zapalio i otisao.
Nikola:Ali ko je to uradio.
Salim:Cuti.Neko je bio raznet sa njim.
Marija:Ko to?
Salim:Telo je spaljeno tako da nismo mogli da vidimo.
Nikola:Neko iz sklonista.
Marija:Sigurno.
Salim:Neko od Kimijevih.
Nikola:Diego sta ti mislis?
Marija:Pusti ga.Ovakav je od kad smo stili.Nista nije reko samo gleda u dnevnik.