Milan:Sve je pocelo tako sto...
Milan je krenuo da prica svoju dugu pricu...
Milan:Sranje!Necu umreti ovako lako!
Izvukao je pistolj i poceo da puca po zarazenima...
Milan:Moram da stignem do kanalizacije sto pre!
Skocio je kroz prozor i izasao na ulicu.Bacio je oruzije i poceo da podize kamenje iznad sahte.
Milan:Moram da budem brzi!
Otvorio je prolaz i uskocio.
Milan:Al ovde smrdi!
Sto je dublje ulazio u kanalizaciju miris je bio sve jaci.
Milan:Ovo ne smrdi vise na govna...Ovo je nesto drugo...
Milan:Sta je ovo?
Ugazio je u istu zelenu sluz u koju je Viktor pre 8 godina...
Milan:Kakve su ovo spore?
Brzo je izvadio maramu i zavio preko nosa i usta...Stavio je naocare i nastavio.
Milan:Tesko je da se dise,ali moram nastaviti dalje.Cekaj ovo dolazi odozgo.
Polako je shvatao da je usao u svoju smrt.Ipak ga to nije sprecilo da nastavi.
Milan:NAPOKON!
Ugledao je izlaz i brzo izasao.Nasao se ispred 2 ne unistene kuce u kojima je Viktor bio.Polako je ulazio u jednu od njih.
Milan:Sve je vise ove sluzi.
Otvorio je vrata i zatekao istu biljku od pre 8 godina samo mnogo vecu.
Milan:Sta je ovo?
Biljka se otvorila i ispustila male inficirane paukove.
Milan:Moram da bezim!
Milan se okliznuo na sluz dok je trcao.
Milan:Sranje!Moram da ustanem...
Uspeo je da ustane i pobegne.
Milan:Ovo se siri.U buducnosti ceo grad ce biti zarazen ovim.
Milan:Kao sto sam rekao necu umreti pre nego sto nadjem majku i sestru...Znam da su zive.
Milan je na svom putu ubijao sta god mu je stajalo.
Milan:Hmmm?Vojni kamp je ovde,ali gde je vojska?
Pogledao je na stranu i video mrtve vojnike na gomili.
Milan:Ko je mogao ovo da uradi!Cekaj...ko to place?
Pratio je zvuk placa i nasao dete koje je vojska kidnapovala.
Milan:Sta se desilo?
Dete:Nikog vise nema!Mama i tata su mrtvi.Sad sam sam...
Milan:Ne placi!Podji samnom.
Dete:STVARNO?
Milan:Da!
Polako su krenuli u potragu za Milanovom majkom i sestrom.Milan je pomislio ,,Kako je ovo dete prezivelo samo?"...
Sat vremena kasnije:
Milan:Vidi auto!
Dete:Izgleda novo.
Milan:Mozda ima hrane.
Milan:Eh nemamo srece.
Dete:Uredu je!
Milan:Secam se da blizini ima koliba u kojoj su ziveli lovci.Mozemo tamo da zivimo.
Dete:Napokon cu imati kucu!
Otisli su i nasli kolibu citavu.Dani su prolazili od kako su zajedno.Milan je otisao po hranu dok je dete ostalo kuci.
Milan:Ah dani su prosli i ovaj mali mi je ko sin!Moram da se borim da prezivimo...
Ovo je bilo pre par meseci I danas sam izasao napolje sa njim po hranu i cuo da neko puca i izasao da vidim.
Helena:Koliko on ima godina?
Milan:10.
Matija:Mrak samo sto nije pao.Sutra krecemo.